Deveta epizoda dokumentarnog serijala Sveta Gora: nebeski grad govori o uticaju "monaške republike" na nastanak i razvoj srpske književnosti u srednjem veku.
Το ένατο επεισόδιο της σειράς αναφέρεται στην επιρροή της «μοναστικής δημοκρατίας» στην εμφάνιση και ανάπτυξη της σερβικής λογοτεχνίας κατά τον Μεσαίωνα.
Deveta epizoda dokumentarnog serijala Sveta Gora: nebeski grad govori o uticaju "monaške republike" na nastanak i razvoj srpske književnosti u srednjem veku.
Počeci originalne srpske književnosti vezuju se za obnovu Hilandara i za Svetog Savu, čija dela predstavljaju najranije (poznato) izvorno stvaralaštvo kod Slovena. Tu je najpre reč o tipicima (hilandarski, karejski), a onda i o njegovim literarnim delima, kao što su Žitije Svetog Simeona i Služba Svetom Simeonu. Sveti Sava je započeo ono što se kasnije bogato razvilo na Svetoj Gori, a što se može nazvati "svetootačka svetogorska srpska književnost".
Nakon Svetog Save, stvaraju Domentijan i Teodosije. Domentijan radi i stvara u Kareji, piše Žitije Svetog Simeona, a kasnije i Žitije Svetog Save. Na njegovom tragu Žitije Svetoga Save piše i Teodosije, stvarajući delo koje je verovatno najprepisivaniji sastav originalne srpske srednjovekovne književnosti, budući da se raširilo ne samo po srpskim zemljama, već i u Rusiji. Teodosijevo Žitije Svetog Petra Koriškog donosi nešto novo u odnosu na dotadašnju srpsku književnost, pošto se tu pisac okreće junaku, koji živi potpuno usamljen: u ovom slučaju, u Koriškoj pustinji. Za Teodosijem stvara i Danilo, koji piše proslavne sastave za srpske svetitelje kojih je do njegovog vremena već bilo više.
Naporedo sa nastankom originalne srpske književnosti u srednjem veku intenzivno se radi i na prevođenju vizantijske literature na srpskoslovenski jezik. Prevode se dela klasika asketske književnosti (Jovan Lestvičnik, Ava Dorotej), ali i najvažniji izdanci spekulativne literature - kako oni koji su obeleženi uticajem aristotelovske filosofije (Jovan Damaskin, Varlaam Kalabrijski, Grigorije Palama), tako i oni koji su obojeni (novo)platonovskim koloritom (Dijadoh Fotički, Dionisije Pseudo-Areopagit). Srednjovekovna srpska misao na taj način hvata korak sa najvažnijim misaonim dostignućima Vizantije, stvarajući intelektualce koji su kadri da prevedu tako zahtevna dela. U 14. i 15. stoleću sadržaji te prevodne literature se ulivaju u književna dela naredne generacije izvornih srpskih stvaralaca, u kojima se oni kondenzuju i u jednom uprošćenom obliku predstavljaju široj publici. Veliki uticaj na srpsku književnost tog perioda odigrao je isihastički pokret, a on je nazočan u delima autora kakvi su Grigorije Camblak, Marko Pećki, Danilo Pećki, i mnogi drugi.
Ono što čini suštinu srpske srednjovekovne pismenosti jeste liturgijsko i mističko iskustvo, odnosno predanje Crkve koje se pisanim putem prenosi iz generacije u generaciju. Cilj te pismenosti je upoznavanje reči Božije i načina spasenja koji iz toga proizlazi, odnosno načina na koji čovek te reči može da pretoči u sopstveni život.
Istraživači lavirinta biblioteke poput detektiva dešifruju tragove i puteve rukopisa, koji govore da ono što je nazivano "mračnim srednjim vekom" zapravo predstavlja doba prosvećenosti. Sekularizam modernog doba, a naročito 20. veka, doneo je zaborav duhovnih korena i stare srpske knjige. Međutim, sjaj književnih dela nastalih u svetogorskoj molitvenoj tišini uspeo je da se probije i do modernog čoveka. Pletenje rečima nastalo na tragu Svetog Save nastaviće se i onda kada se to najmanje očekivalo - u doba ateističke Jugoslavije.
Učestvuju: dr Vladan Trijić, dr Fedon Hadžiantoniu, prof. dr Mikonja Knežević, prof. dr Tomislav Jovanović, prof. dr Vladeta Janković.
Urednik serijala: prof. dr Mikonja Knežević
Scenarista: Nemanja Nikolić
Montaža: Srđan Ristić
Narator: Andrija Milošević
