Παρασκευή, 6 Μαρτίου 2020

8. Sveta Gora - nebeski grad: Riznica / 8. Άγιον Όρος - Ουράνια πόλη. Οι θησαυροί


Od samih početaka svog zvaničnog života, Sveta Gora je mesto nastanka brojnih umetničkih ostvarenja: na polju arhitekture, freskoslikarstva, ikonopisa, mozaika, vizantijskog pojanja, itd. Osma epizoda dokumentarnog serijala Sveta Gora: nebeski grad upravo je posvećena tom segmentu svetogorske baštine, to jest bogatom umetničkom nasleđu "monaške republike".

Από την αρχή της επίσημης ζωής του, το Άγιον Όρος υπήρξε τόπος πολυάριθμων καλλιτεχνικών έργων: στον τομέα της αρχιτεκτονικής, της τοιχογραφίας, της εικονογραφίας, του ψηφιδωτού, της βυζαντινής ψαλτικής κλπ. Το όγδοο επεισόδιο της σειράς αφιερώνεται σε αυτό το τμήμα της κληρονομιάς του Αγίου Όρους, δηλαδή στην πλούσια καλλιτεχνική κληρονομιά της «μοναστικής δημοκρατίας».

Od samih početaka svog zvaničnog života, Sveta Gora je mesto nastanka brojnih umetničkih ostvarenja: na polju arhitekture, freskoslikarstva, ikonopisa, mozaika, vizantijskog pojanja, itd. Osma epizoda dokumentarnog serijala Sveta Gora: nebeski grad upravo je posvećena tom segmentu svetogorske baštine, to jest bogatom umetničkom nasleđu "monaške republike".

Najstarijom građevinom na Svetoj Gori smatra se crkva Uspenja Bogorodičinog u Kareji, koja je po svoj prilici sagrađena u IX stoleću. Međutim, presudnu ulogu u razvoju svetogorske crkvene arhitekture imala je glavna crkva (katolikon) Velike Lavre, na koji su se kasnije ugledali ktitori i graditelji gotovo svih sabornih crkava atonskih manastira. Među vrhunska ostvarenja svetogorskog graditeljstva ubraja se i katolikon srpskog manastira Hilandara, koja je izgrađena sredinom druge decenije XIV veka. Sami pak atonski manastiri, usled najezda pirata, često su građeni nalik na zamkove, imajući tako i određenu stratešku važnost. Osim trolisne osnove, zidina i kula, osobenost svetogorske arhitekture predstavljaju i crveno obojene, prethodno malterisane fasade najstarijih crkava.

Freskoslikarstvo je najrasprostranjeniji oblik umetnosti na Svetoj Gori. Njegovi najstariji primeri sačuvani su u manastiru Iviron, a svoj najveći procvat doživelo je u doba "renesanse Paleologa". Najznačajnija ostvarenja te slikarske škole nalazimo u najstarijoj u svetogorskoj crkvi: stvarajući na samom kraju 13. veka, slikari Protata su do savršenstva doveli predstavljanje ljudske figure, bilo u pojedinačnim predstavama, bilo u scenama gde je predstavljeno više učesnika. Nakon pada Carigrada i perioda zatišja, do obnove umetničkog života na Svetoj Gori dolazi u 16. veku, a ona se duguje umetnicima sa Krita, među kojima je najpoznatiji Teofan Strelicas Batas. U 17. stoleću pravi se raskid sa kritskom slikarskom školom, dok se početkom 18. veka javlja tendencija vraćanja srednjovekovnim uzorima iz doba Paleologa. Najpoznatiji predstavnik te tendencije je Dionisije iz Furne, poznat po svom slikarskom priručniku nastalom oko 1730. godine.

Poseban oblik svetogorskog slikarstva predstavljaju ikone, a među najstarijima treba pomenuti dve iz manastira Ksenofont, sa predstavama Svetog Georgija i Svetog Dimitrija, kao i ikonu Bogorodice sa Hristom iz manastira Hilandar, koje se mogu datovati u 12. stoleće. Naročito su brojne ikone sa likom Bogorodice, kojima su u sklopu svetogorskog narativa često pripisivane čudesne moći i za koje su vezivana osnivanja mnogih manastira.

Kroz dugi period istorije Svete Gore mogu se pratiti sve mene umetničkog stvaralaštva pravoslavnih naroda čiji su pripadnici bili sastavni deo ove monaške zajednice. Ipak, osnovni pečat je dala vizantijska umetnost u prvih pet stotina godina postojanja organizovanog monaškog života na Atonu, a ostvarenja iz tog perioda i danas su izvor nadahnuća za graditelje i slikare koji rade na poluostrvu. Brojna umetnička dela zastupljena na Svetoj Gori navedena su 1988. godine u obrazloženju UNESKO zašto je "monaška republika" zaštićena kao kulturna baština čovečanstva.

 Učestvuju:
dr Bojan Miljković, dr Fedon Hadžiantoniu, dr Dimitris Ljakos, Anastasios Duros, akademik prof. dr Svetislav Božić.

Urednik serijala: prof. dr Mikonja Knežević
Scenarista: Nemanja Nikolić
Narator: Andrija Milošević
Reditelj: Ognjen Janković