Παρασκευή, 6 Μαρτίου 2020

1. Sveta Gora - Nebeski Grad: Bogorodičin vrt / 1. Άγιον Όρος - Ουράνια πόλη. Το Περιβόλι της Παναγίας


Urednik serijala: prof. dr Mikonja Knežević
Reditelj: Ognjen Janković
Izvršni producent: Miloš Ratković

Series Editor: prof. Dr. Mikonja Knezevic
Director: Ognjen Janković
Executive producer: Milos Ratkovic

Sveta Gora - nebeski grad je dokumentarni serijal u 11 epizoda, koji u naučno - popularnom ključu tematizuje središnje događaje i aktere vezane za nastanak, razvoj i duhovno nasleđe jedine "monaške republike" na svetu. Kroz pet istorijskih i šest tematskih epizoda prikazane su čvorne tačke hiljadugodišnje istorije Svete Gore, glavna obeležja svetogorskog etosa, njeni umetnički dometi, uplivi, perspektive, kao i način življenja njenih stanovnika.

Το «Άγιον Όρος - Ουράνια πόλη» είναι μια σειρά ντοκιμαντέρ με 11 επεισόδια που επικεντρώνεται σε γεγονότα και θέματα που αφορούν την ίδρυση, την ανάπτυξη και την πνευματική κληρονομιά της μοναδικής "μοναστικής δημοκρατίας" στον κόσμο. Πέντε ιστορικά και έξι θεματικά επεισόδια παρουσιάζουν τα κομβικά σημεία της χιλιετούς ιστορίας του Αγίου Όρους, τα καλλιτεχνικά του επιτεύγματα, τις επιρροές, τις προοπτικές, καθώς και τον τρόπο ζωής των κατοίκων του.

1. Богородичин врт
2. Монашка република
3. Хиландар
4. Српски златни век
5. Мрачни нови век
6. Тајна молитве
7. Живот као подвиг
8. Ризница
9. Стара српска књига
10. Ново средњовековље
11. Хиљаду година касније

1. Το Περιβόλι της Παναγίας
2. Η μοναστική δημοκρατία
3. Το Χιλανδάρι
4. Ο χρυσός σερβικός αιώνας
5. Ο σκοτεινός νέος αιώνας
6. Η μυστική προσευχή
7. Η ζωή ως άσκηση
8. Οι θησαυροί
9. Παλαιά σερβικά βιβλία
10. Ο νέος Μεσαίωνας
11. Χίλια χρόνια μετά

Sveta Gora - nebeski grad je dokumentarni serijal u 11 epizoda, koji u naučno - popularnom ključu tematizuje središnje događaje i aktere vezane za nastanak, razvoj i duhovno nasleđe jedine "monaške republike" na svetu.
Kroz pet istorijskih i šest tematskih epizoda prikazane su čvorne tačke hiljadugodišnje istorije Svete Gore, glavna obeležja svetogorskog etosa, njeni umetnički dometi, uplivi, perspektive, kao i način življenja njenih stanovnika.

Mnogo više od recidiva jedne minule epohe, Sveta Gora je relevantan kulturološki topos i danas: u kontrapunktu prema preovlađujućoj zapadnoj civilizaciji, ona predstavlja korenitu drugost, budući da kapaciteti civilizacije koja je za nju oduvek bila paradigmatična - one vizantijske - padom Romejskog carstva nikada nisu doživeli svoju punu realizaciju u kontekstu evropskog novovekovlja. A ta posebnost svetogorske kulture dolazi do izražaja utoliko više što ona adresuje i neke od problema modernosti, preosmišljava ih i tumači iz jedne drugačije, "obrnute" perspektive.
Kao nastavljač vizantijske civilizacije, Sveta Gora je ostavila dubokog traga na srpsko identitetsko formiranje: od Svetog Save i Svetog Simeona, ona postaje okosnica kulturnog obrasca srednjovekovne srpske države, mesto nastanka prvih originalnih književnih sastava na slovenskom jeziku, središte prevodilačke i diplomatske aktivnosti, a u jednom trenutku je i sama bila deo moćnog Srpskog carstva. Taj trag je vidljiv i danas, i to ne samo kroz prisustvo Svete Gore kao toposa u javnoj svesti Srba, već i kroz raznorodno stvaralaštvo srpskih kulturnih delatnika.
Univerzalizam iskustva svetogorske zajednice oduvek je išao naporedo sa afirmacijom partikularnog, narodnosnog: "svetogorski komonvelt" je zajednica različitih naroda u kojoj se naporedo potvrđuju identitet i drugost. U kontekstu savremenog nihilističkog pogleda na svet, svedenog na individualizam i samocentriranost, kao i savremene globalizacije, koja nastoji nivelisati sve što je različito i razno-rodno, Sveta Gora, svojom okrenutošću ka onostranom i svojim naglašavanjem zajedništva u "delatnoj ljubavi", uistinu predstavlja - rečima Grejama Spika - "jedan drugi svet".